Klinička slika

preuzeto sa: http://universimed.com/images

Klinička slika diskus hernija zavisi o brojnim mehaničkim faktorima: o količini mase diska koja se utisnula u kičmeni kanal, o broju pogođenih korena živaca i, što je vrlo važno, o veličini prostora unutar kičmenog kanala, jer neki bolesnici imaju vrlo uzak kanal, i kod njih vrlo mala hernija može izazvati teške simptome, a drugi širok kanal te se koren živca može pomeriti, tako da im mala hernija stvara neznatne tegobe.

Kliničku sliku primarno karakteriše bol u vratu ili krstima, koji najčešće nastaje iznenada, bez uočljivog uzroka, ili su uzroci: nagla rotacija glave, podizanje lakšeg tereta, kijanje, kašljanje, ispravljanje tela iz sagnutoga položaja itd. Bolesnici između 30 i 50 godine života najčešće navode: „da su se istegli ili da su okretali telo dok su nosili teži teret“.

Karakteristike bola i drugih tegoba umnogome zavise od lokalizacije promena i pritiska na određeni koren živca;

Kod lumabosakralne (lumbalne) diskus hernije; bol počinje u donjem delu leđa (krstima) zrači u zadnjicu, pozadi u bedro, potkolenicu i često u stopalo, a prati ga slabost, grčevi mišića i parsetzije u vidu trnjenja itd.

preuzeto sa: http://universimed.com/images

Kod cervikalne (vratne) diskus hernije;bol počinje u vratu i širi se u rame (plećku) i ruku (podlakticu i retko preste), često praćen upadljivom paralizom mišića i paresetzijama.

Bol izazvan diskus hernijom, često popusti prilikom ležanja, a bol zbog tumora ili zapaljenje, naprotiv, u ležećem položaju ojača.