preuzeto sa: http://upload.wikimedia.org/wikipedia/sr/a/ac/ |
Protruzija diska nastaje ako prsten napukne do spoljnih slojeva, pri čemu spoljni slojevi ostaju čitavi, te se tkivo izboči put spolja, ali ne izlazi van granice diska ali još uvek ima vezu sa diskom. U tom se slučaju hernija može vratiti na svoje prvobitno mesto, ili reponirati, nakon čega prestaju svi simptomi kompresije. Ako se prsten i rastegne, hernija se ipak može povući jer tkivo još ima vezu s diskom.
Prolaps diska, nastaje nakon pucanja prstena diska. Razlikujemo pokretni i nepokretni (fiksirani) prolaps. Pokretni prolaps (iskliznuće) može, na primer nestati nakon lečenja fizikalnim metodama (trakcija, ekstenzija, ležanje) ili zbog manipulacije na karlici, skliznuti u svoje staro ležište. Tako i tegobe popuštaju. Međutim, ako je prolaps fiksiran, to je nemoguće jer više ne postoji veza sa diskom pa on u novom ležištu uskoro srasta sa okolinom, stvarajući ožiljak.
Sekvestracija diska, nastaje kada se gubi veze sa tkivom koje se odvajilo od diska. Ono se više ne može vratiti u pređašnji položaj zbog sekvestracije i postaje slobodan (sekvestriran) fragment unutar kličmenog kanala.
Ali nije samo hernijacija jezgra, izazvana mehaničkim dejstvom sila na disk, uzrok tegoba, već je udružena i sa hemijskim nadražajem, jer želatinozna masa diska sadrži u sebi materije kiselinskog sastava (hijaluronska kiselina), koje hemijski iritiraju nerv i izazivaju njegovo zapaljenje. U oba slučaja, napadnuti nerv; kompresijom i iritacijom izazvanim zapaljenjem, često svojom reakcijom dovodi i do utrnulosti udova, uznemirenosti, nesanice, i slabostimišića.
Нема коментара:
Постави коментар